Hahaha, pa mi smo obični smrtnici i imamo pravo na "sviđizme", a ni neki polu-profi kao Gul nisu baš operisani od strogo ličnog učitavanja.
Ali, slažem se, neki ljudi su sposobni da se odmaknu od sebe kad pišu o umetničkim delima. I to da ne zvuče preterano neodređeno, pretenciozno ili gledaju strogo zanatski, što je dar sam po sebi.

Dybuk wrote: ↑ a ni neki polu-profi kao Gul nisu baš operisani od strogo ličnog učitavanja.

Mogao sam i taj primer da pomenem, ali on nije prisutan pa mi nije zanimljivo! Da, kad ne priča o nekoj strogo uskoj temi u kojoj je stručan, on uvek piše o sebi, i samo o sebi.

Mhm.

Is there a more radical nihilist in American literature than Miss Dickinson of Amherst? Hamlet-like again, she thinks not too much but much too well and thinks her way to the truth. She possesses her art lest she perish of the truth, and her truth is annihilation: The rest is silence.

Harold Bloom o Emily Dickinson.

Bloom je sigurno u (mom) svetom trojstvu (novije) književne kritike. Nema u njegovom pristupu mnogo autobiografije; više su uticali kabala i gnosticizam.

No man is an island, entire of itself...any man's death diminishes me, because I am involved in mankind; and therefore never send to know for whom the bell tolls; it tolls for thee.

John Donne, Meditations XVII (No Man Is an Island)

Iz Mnogo vike ni oko čega, prva scena drugog čina, gde govore o mladoženjama, i Beatriče se žali (mada ne stvarno) da joj treba jedan:

Claudio: Gospo Beatriče, stvoriću vam jednog.
Beatriče: Više bih volela jednog od onih koje je vaš otac stvorio. Nema li vaša milost brata koji liči na vas?

Beatriče je jedan od najboljih likova u ovoj komediji, i sve najdovitljivije misli su date njoj. Možda nešto malo i Benedetu, koji s njom vodi "šaljivi rat", ali ipak bih nju stavio na prvo mesto. Inače, postoji filmska verzija koju je snimio Kenet Brana, gde on igra Benedeta, a Ema Tompson Beatriče. (A igraju i, verovali ili ne, i Kijanu Rivs i Kejt Bekinsejl.)

Elem, Šekspir je zaista imao fantastične ženske likove.

Pošto je Oskar Vajld ovde popularan - kao što bi svuda trebalo da bude - evo još jednog:

If you want to tell people the truth, make them laugh, otherwise they'll kill you.

Ovo bih mogao da stavim kao svoj moto.

All bad poetry springs from genuine feeling. To be natural is to be obvious, and to be obvious is to be inartistic.

Oscar Wilde o Bukowskom, ali i mnogima drugima.

Oskar je seronja

Ima toga još!

Iz Also sprach Zarathustra, zato što je Niče uvek aktuelan. Deo III, O starim i novim tablicama, prevod Branimir Živojinović:


...ko je iz svetine, sećanje mu seže unatrag do dede - a sa dedom vreme prestaje.

Dakle, sve što je prošlo ostavljeno je na milost i nemilost: jer moglo bi jednom biti da svetina zagospodari i da u plitkim vodama udavi svekoliko vreme.


Kako je samo predvideo milenijalce!

Tempus edax, homo edacior (vreme je proždrljivo, čovek je proždrljiviji), što bih ja rado preveo ovako: vreme je slepo, čovek je glup.

Viktor Igo, Bogorodičina crkva u Parizu.

Words, like nature, half reveal and half conceal the soul within.
Alfred, Lord Tennyson

Pošto ljudi imaju problem sa primenom pojma "relativno" na svoje iskustvo, evo dobrog primera kako se to ispravno radi.

Čuangce i Hueitce su šetali mostom iznad reke Hao, kad Čuangce primeti: „Vidiš kako se ribice praćakaju u reci! To je njihova sreća.“
„Kako možeš znati u čemu je sreća riba kad sâm nisi riba?“ reče Hueitce.
„A otkuda znaš da ja to ne znam kad ti nisi ja“, uzvrati Čuangce.
„Ako ja, koji nisam ti, ne mogu znati ono što ti znaš“, produžio je Hueitce, „onda ni ti koji nisi riba ne možeš znati šta je sreća riba.“
„Da se vratimo tvom prvom pitanju“, reče Čuangce. „Pitao si me kako ja mogu znati u čemu je sreća riba. Samo tvoje pitanje pokazuje da si ti znao da ja to znam. Ja sam to već znao (prema svom ličnom osećanju) na ovom mostu.“

Laoce, Čuangce, Konfucije – Izabrani spisi (Prosveta, Beograd, 1983), preveo Svetozar Brkić

They copied all they could follow
but they couldn't copy my mind
so I left them sweating and stealing
a year and a half behind.

Rudyard Kipling, Barrack-Room Ballads

In the case of good books, the point is not to see how many of them you can get through, but rather how many can get through to you.
Mortimer Adler

Sledeće reči su iz hrvatskog prevoda Geparda, samo sam prebacio u ekavicu:

Ako želimo da sve ostane kako jeste, treba da se sve promeni.

Reči mladog plemića, pobornika socijalizma i revolucije, upućene njegovom ujaku, glavnom junaku. Ima tu nečeg dubokog...

Kako da ostanem isti
Kako da sačuvam sebe od promene
Samo putem promene