Brzo ili dubinsko čitanje?

žanrovska književnost i beletristika

Moderator: Truman

ridiculus
Posts: 565
Joined: Sun Sep 10, 2017 5:28 pm

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by ridiculus » Mon Apr 11, 2022 11:10 am

Prava tema za ovaj forum! Nisam hteo da je stavljam na neki drugi forum (na primer, Sagitin) jer bi se tamo uvredio veći broj ljudi, a to mi nije cilj. :D

Dakle, evo ga video koji sam gledao pre neki dan, i koji me je podsetio na temu (iako je nikad nisam zaista zaboravio; stalno se javlja nanovo kao problem):

https://youtu.be/jk1YZHt3dpM

Može se primeniti i na druge oblike konzumiranja informacija i umetničkih i/ili zabavnih sadržaja, npr. stripove (očigledno), filmove, TV, internet...

Ukratko: ko čita manje ali pažljivije, više zapamti i nađe veće obilje značenja u odnosu na svoj život. Ovde pričam o fikciji, o bitnim knjigama pisanim bogatim jezikom i sa mnoštvo značenja; druge stvari, npr. enciklopedije, kuvari, vesti ili slično se mogu čitati na brzinu i preskačući delove. Ne postoji pravilo koje obuhvata sve.

Iz ovog se, na primer, izvlači zaključak da su numeričke ocene glupost trivijalne, jer kako se može oceniti jedinstveno iskustvo, kako oceniti nečiji život? Ocene predstavljaju dela kao proizvode, kao komformnosti, a najveća dela ne moraju uopšte da budu komfor, već mogu da vas razbesne, rastuže, i pocepaju u komadiće. Numeričke ocene nastaju zato što neko ne može da drži u glavi sećanja na nešto pa ih stavlja na papir ili u kiber-etar. Međutim... ako nešto ne može biti zapamćeno, da li uopšte vredi to čitati ili gledati?

A druga stvar je što je većina tih ocena data u određenom trenutku, određenom raspoloženju, određenom peruodu života i vrlo je relativna i promenljiva čak i za osobu koja ih je dala. Dakle, nimalo pouzadan kriterijum kako bi mnogi želeli da bude.

User avatar
Dybuk
Posts: 10688
Joined: Thu Jul 27, 2017 12:18 pm

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by Dybuk » Mon Apr 11, 2022 12:34 pm

Aha, bolje uvrediti manji nego veći broj ljudi?? Ja sam, lično, duboko uvređena!

Image
I live in the weak and the wounded, Doc

User avatar
Dybuk
Posts: 10688
Joined: Thu Jul 27, 2017 12:18 pm

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by Dybuk » Mon Apr 11, 2022 6:36 pm

Naravno, sprdam se. Ne vidim ništa uvredljivo u ovoj temi ili elaboraciji.

Ja sam brzi čitač, tj bila sam kad sam čitala :mrgreen:
I live in the weak and the wounded, Doc

Truman
Posts: 3647
Joined: Thu Sep 14, 2017 8:35 am
Location: матрикс

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by Truman » Mon Apr 11, 2022 7:22 pm

Dybuk wrote: Ja sam brzi čitač, tj bila sam kad sam čitala :mrgreen:
Zbog čega si zastranila i prestala sa tom plemenitom aktivnošću?
Zabran nekom da a nekom uzme.

There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana

User avatar
Dybuk
Posts: 10688
Joined: Thu Jul 27, 2017 12:18 pm

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by Dybuk » Mon Apr 11, 2022 7:31 pm

Našla sam novu zanimaciju.
Za razliku od većine vas, ne mogu da delim svoju punu pažnju na više od 3 fronta :mrgreen:
I live in the weak and the wounded, Doc

Truman
Posts: 3647
Joined: Thu Sep 14, 2017 8:35 am
Location: матрикс

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by Truman » Mon Apr 11, 2022 8:25 pm

Dybuk wrote: Za razliku od većine vas, ne mogu da delim svoju punu pažnju na više od 3 fronta :mrgreen:
Šta si ti beše u horoskopu? Ja sam Blizanac te je kod mene obrnuta situacija. Ja bih se žestoko smorio da moram da radim samo jednu stvar pa makar to bilo i čitanje.
Zabran nekom da a nekom uzme.

There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana

User avatar
Dybuk
Posts: 10688
Joined: Thu Jul 27, 2017 12:18 pm

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by Dybuk » Mon Apr 11, 2022 8:42 pm

Škorpija, ali to su široke "stvari" u mom slučaju :D

Nego da ne otimamo ridiculusu temu.
I live in the weak and the wounded, Doc

ridiculus
Posts: 565
Joined: Sun Sep 10, 2017 5:28 pm

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by ridiculus » Mon Apr 11, 2022 10:48 pm

Dybuk wrote: Za razliku od većine vas, ne mogu da delim svoju punu pažnju na više od 3 fronta
Tajna je u tome što se pažnja ne usmerava istovremeno. Dakle, nije multitasking. Video-igre sam napustio, jer najviše traže (vremena i para), a najmanje mi daju. Ostalo se periodično smenjuje.

Inače, nisam ništa elaborirao, samo sam načeo temu, a onda sam morao da odem na posao i prekinem pisanje... iako obrnutim redosledom. Ali nastavićemo ovih dana. Ima mnogo razloga za pokretanje ove teme. Previše.

User avatar
Dybuk
Posts: 10688
Joined: Thu Jul 27, 2017 12:18 pm

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by Dybuk » Tue Apr 12, 2022 11:10 am

ridiculus wrote: Ostalo se periodično smenjuje.
Primetila sam :D
ridiculus wrote: Inače, nisam ništa elaborirao, samo sam načeo temu
One man's načinjanje, another one's elaboracija ;)
I live in the weak and the wounded, Doc

Truba
Posts: 1059
Joined: Tue Dec 10, 2019 9:58 am

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by Truba » Tue Apr 12, 2022 7:47 pm

Sporo citam, slabo pamtim, a brzo zaboravljam :violin: :whistle: :dance: :shhh:

ridiculus
Posts: 565
Joined: Sun Sep 10, 2017 5:28 pm

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by ridiculus » Tue Apr 12, 2022 11:02 pm

Truba wrote:
Tue Apr 12, 2022 7:47 pm
Sporo citam, slabo pamtim, a brzo zaboravljam :violin: :whistle: :dance: :shhh:
Osveta Belog kita! 8-)

Kad smo već kod njega...

Image

Jedan od povoda za ovu temu. Dečko je prošle godine pročitao 164 knjige i sve ih recenzirao sa po rečenicom (u zasebnom videu).

Truba
Posts: 1059
Joined: Tue Dec 10, 2019 9:58 am

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by Truba » Wed Apr 13, 2022 5:26 am

Ne znam ja 30 mogu procitati mozda i 40

ridiculus
Posts: 565
Joined: Sun Sep 10, 2017 5:28 pm

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by ridiculus » Wed Apr 13, 2022 6:57 am

Mogu ljudi da postignu i više, nije problem u tome. Evo, čak i jedini Booktuber koga pratim je nekoć čitao i 300 knjiga godišnje... dok nije pregoreo. Isto kao što sam ja čitao ogroman broj stripova kada mi se prvi put ukazala prilika - piratski, onlajn - i kao što sam i ja na kraju bio pregoreo. Da me sad neko pita šta sam pročitao, ne bih bio siguran. Ne u smislu naslova - njih sam negde u glavi "štiklirao" - već u smislu sadržaja.

A šta tek reći na "jednu rečenicu po knjizi"?! Šta bi Prust na to rekao? Da je živeo i pisao uzalud? A vidite, taj Prust, i njegov U potrazi za iščezlim vremenom, su stvari kojima ja nikad nisam posvetio dovoljno pažnje, pa ne mogu da mu sudim. Ono što znam je da me nikad nije vuklo da ga dublje čitam, ali svestan sam da ga mnogi vole, i čuo sam dobre argumente u korist toga. Ne znam šta bi trebalo da se desi da stavim knjigu u kategoriju "ne poželeti ni najljućem neprijatelju"? Neki kažu da se čovek može proceniti po kvalitetu svojih neprijatelja, pa eto. U stvari, znam kako bih mogao da rangiram knjigu toliko negativno: nije bitno da li mi se sviđa ili ne, već da li u njoj pronalazim značenje, rezon, ili tehničku veštinu. U popularnoj književnosti ima mnogih dela koja nemaju nijedno od pomenutog - u klasičnoj književnosti takvih nema, ili se bar ja nisam sreo sa tim, i zato mi takav pristup (poput onog gore) deluje kao stav preraslog desetogodišnjaka (ili -kinje). Velike reči, velike kategorije, velika mišljenja... što bi rekao narod, tresla se gora, rodio se miš.

Niče kaže da ljudi pamte pre svega bol, i to je tačno, ali dodao bih da pamte i sve jake emocije, iako ne jednako snažno. A brzo čitanje - koje može biti jako korisno u smislu pronalaženja informacija - smanjuje mogućnost empatije i šansu da se čitalac veže za likove. Dakle, umanjuje šansu da uživam u onome zbog čega najvećim delom čitam lepu književnost.

ridiculus
Posts: 565
Joined: Sun Sep 10, 2017 5:28 pm

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by ridiculus » Sat Apr 16, 2022 9:47 am

E, sada sledi malo 'elaboracije'!

Kada sam smišljao naziv topika, termini prema kojima sam se merio su bili speed-reading i deep reading, koje sam preveo tako kako jesam.

Speed-reading ne znači samo "brzo čitanje", već letimično pregledanje, preskakanje i sve druge veštine kojima nas je internet naučio - u pitanju je prava disciplina u kojoj se čovek može uvežbavati. Moguće je čitati samo prvu i poslednju reč u rečenici, a ostale samo naslutiti, videti poput senke, i u mnogim slučajevima se može iskonstruisati značenje čitave rečenice. Nije to ništa novo. Imate to u videu one šarmantne Kanađanke u uvodnom postu, a viđao sam primere na mnogim mestima - čak se neki lik hvalio time na domaćem Fejsbuku, pre mnogo godina, kao da je napravio neko genijalno otkriće i otključao skriveni potencijal ljudskog uma.

Često se na YouTubeu mogu naći kratki opisi dugačkih romana. Na primer, tip u hip-hop fazonu prepričava neki roman i njegovu "poentu". Pa onda sledi gomila oduševljenih komentara kako je tu u pet minuta rečeno isto, ako ne i bolje, od onog što je originalni pisac napisao u svojih 500 ili više stranica, beskrajno smarajući čitaoce sklone smoru. Moj dodatak, ove dve poslednje reči. Moj komentar na to je da romani nemaju "poentu", ili ne bi bilo potrebe da postoje. Poenta je za eseje. Ili, da kažemo drugačije, razvijanje ideje je za eseje. Romani i priče to mogu imati, ali tu je interpretacija uopšteno govoreći malo slobodnija, i iz najboljih dela se može izvući nekoliko zaključaka i mogu se dodirnuti mnoge teme. Mnoga pitanja se mogu postaviti, ne samo jedno - a ne mora čak ni to jedno. U fikciji te vrste, putovanje JESTE cilj.

Krenuli smo sa ovom temom blago, počinjući od videa na koji sam slučajno naleteo dana kada sam razmišljao o tome, ali evo nečeg što odlazi u dubinu naših čitalačkih navika i predrasuda:

https://youtu.be/u3ogESSHbqg

Ovde McEvoy polazi od bitne postavke: da li želite da čitate ili želite da ste pročitali (zbog kulturnog, socijalnog, ili kakvog god kredibiliteta)? U vezi sa tim parafrazira Bleza Paskala - genijalnog Bleza Paskala - koji je postavio pitanje čitaocu da li bi ovaj pristao da ide na put u strane zemlje i zanimljiva mesta kada bi morao da se obaveže na ćutanje, da nikome ništa ne sme da kaže o onome što je video i čuo. Ako biste odgovorili potvrdno, čitanje je za vas. Iako je ovo zapravo nekad bilo društvena aktivnost, ne intimna, gde se naglas čitalo čitavoj porodici ili među prijateljima - taj aspekat postoji i danas, izražen kroz razne grupe, čitalačke klubove, forume i slično.

Pa na kraju dolazimo do modernih obrazovnih institucija, u čijim se temeljima javljaju pukotine.

User avatar
Borat Odorović
Posts: 415
Joined: Tue Apr 20, 2021 3:00 pm

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by Borat Odorović » Sun Apr 17, 2022 1:21 pm

ridiculus wrote: iz najboljih dela se može izvući nekoliko zaključaka i mogu se dodirnuti mnoge teme. Mnoga pitanja se mogu postaviti, ne samo jedno - a ne mora čak ni to jedno. U fikciji te vrste, putovanje JESTE cilj.
Amen to that!
Pre rešavanja dileme dal dubinski il brzinski, i da li je putnik spreman da ne zamara okolinu svojim putovanjem, čini mi se važnije naći odgovor na - Kako danas pošten putnik da odabere putovanje vredno putovanja?
Kad imamo u vidu kakva se sve danas putovanja agresivno nude, i kvalitet tur operatera koji ih nude, za većinu putnika je korisnije i pametnije blejanje kod kuće. Nekako je previše lako uvaliti im putovanje do Žarkova uz nekoliko dana vrtenja po Slaviji, kupite. Na popustu. Ol inkluziv :evil:
Kad god sam mogao da sedim, nisam stajao!

ridiculus
Posts: 565
Joined: Sun Sep 10, 2017 5:28 pm

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by ridiculus » Sun Apr 17, 2022 7:14 pm

Kada bih znao zašto biram da čitam određene knjige koje biram, gde bi mi bio kraj? :think:

Nekoć sam birao po žanrovima (koji odgovaraju mom senzibilitetu, naravno), a onda sam došao do granice kada se većina stvari ponavlja u njima i mogućnosti prezasićenja. Danas... ne znam. Možda neka intuicija, osećaj u utrobi, lepršanje imaginarnih leptirovih krila negde duboko usled nekog detalja... Zašto sam odredio Orkanske visove za čitanje ove godine, a ne Džejn Ejr? Nisam čitao ništa od sestara Bronte - zar nije svejedno koji roman odaberem, gledano ovako iz drugog doba i društva? Možda jeste - svakako neću pogrešiti straobalno (u ovom slučaju) - ali postoji nešto u mom životu i mom iskustvu što čini da mi Orkanski visovi zvuče prisnije. Možda je potrebno usredsrediti se, ili čovek nikad ne bi mogao ništa da odabere.

Alexis Kennedy (muškarac, uprkos imenu), jedan od najvećih dizajnera video-igara u smislu kako koristi jezik i književno u njima, napisao je jednom neki članak za Eurogamer gde priča o izboru. Nešto u stilu: želimo da igramo nešto, i stavimo pred sebe sve igre ikad napravljene, objektivno ih procenimo, i ... pogubimo se. Proguta nas obilje mogućnosti. Buridanov magarac, i to još pred Ničeovim bezdanom! :lol:

U svakom slučaju, sigurno neću da se rukovodim reklamama, pa ni zavodljivim striptizom tur operatera i izdavača. :naughty:

ridiculus
Posts: 565
Joined: Sun Sep 10, 2017 5:28 pm

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by ridiculus » Sat Apr 23, 2022 8:37 am

Napolju je pravo vreme da sednem u sobu pred tastaturu i monitor i opljunem po svemu i svačemu. :whistle:

Jedna od posledica činjenice da mnogi čitaoci - nazovimo ih "čitačima", jer su pretvorili hobi u opsesiju - u današnje vreme samo prelaze preko knjiga i kroz knjige, tražeći ono što ih specifično zanima ili ima intimnije značenje za njih, jeste da su sajtovi poput goodreads beznačajni i, uglavnom, beskorisni. (Delimično se to može preneti i na IMDB, ali taj sajt ima i jak faktografski deo, koji je izuzetno dragocen i koristan.) Oni koji čitaju najbrže i najpovršnije daju i najveći broj ocena, i sabijaju statistiku na svoju stranu.

E sad, nadam se da većina manjine koja ovo čita zna šta ja mislim o ocenjivanju umetničkih sadržaja. Postoji neka potreba u ljudskoj prirodi, slažem se, da se prave liste i da se pravi kanon. Harold Bloom je napisao knjigu o kanonu zapadne književnosti, koja je bila prilično kontroverzna u svoje vreme, iako često i pogrešno shvaćena. Kasnije su mnogi pravili takve liste vezane za film i strip i verovatno bilo koji drugi medij. Čak i tu postoje nesuglasice i detalji vredni prepiranja i ponovnog razmatranja, i to ne samo između različitih umova. Lično ne pravim kanone jer ne bih mogao da se odlučim, a i ako bih mogao, to bi govorilo samo u prilog mog raspoloženja tog dana kada sam doneo odluku a ne o kvalitetu samih dela, koji je često neuhvatljiv.

Ali kanone i liste bar mogu da razumem. Precizne ocene mnogo manje, a evo zašto. Recimo da neko delo, poput Moby Dicka, ima neko "maksimalno" značenje, skup svih svojih mogućnosti u vezi toga šta može nekome da znači. Pojedincu, grupi, zajednici, generaciji, naciji. Uporedimo ga onda sa drugim književnim delima na lestvici 1-10 (ili 1-100), i, na primer, dajmo mu ocenu 8.5 (iliti 85). To bi značilo da će Moby Dick da se kreće u granicama 1-8.5 i sve unutar njih je legitimno iskustvo. Truba će mu dati 2.5, a neko će reći da je u pitanju najveći roman američke književnosti. A sve je to razložno zato što umetnička dela odražavaju ono što sami donesete kada ih čitate. Zaboravite sve ono što Meho Krljić i kompanija uporno uvaljuju: da je u proceni dela najbitnija umetnička namera. Da citiramo Dikensa iz Velikih očekivanja, dok su mi detalji još sveži u pamćenju:

I derived from this speech that (he) still rather confounded his intention with his execution.

Istina je da ponekad, ako ne i često, ima preklapanja, i da je naše tumačenje tačno ono što je umetnik želeo da postigne. Ali ima i dosta slučajeva kada nije tako, pa je takav pristup vrlo ograničavajući.

Dalje, pošto je Moby Dick moguće oceniti sa bilo čim između 1 i 8.5, slučajne i pojedinačne ocene su potpuno nebitne. Jedino što je bitno sa iole razložnog stanovišta je gornja granica. A da bih nju znao morao bih da znam roman spolja i iznutra, i napamet, i ne samo to - morao bih da znam isto tako dobro i druge romane, jer broj, tj. ocena, je uvek poređenje na skali koju ste prethodno usvojili. Osim ako niste u mentalnom deficitu, pa umesto da podesite letvice prema listi, podesite listu prema letvicama preostalim od ranije, i date ocenu 11/10! "Life-changing! I had an orgasm during reading, for the first time in my life! Oh, no, my bad! It was actually my girlfriend's hand on my intimate parts..."

Nekonstruktivni prilozi poput "meni je taj i taj roman jako dosadan" ne pomažu nimalo u bilo kakvoj diskusiji. Kao kada bi pitali nekog kakva je ona nova devojka iz susedstva, a on će "dosadna". Da li je on zaista rekao išta o njoj? Ili je rekao više o sebi? Pitanje je bilo o devojci. Znam da se mi ovde koliko-toliko poznajemo, i zato takve stvari mogu da prođu jer em nas ima malo, em znamo ukuse svojih sagovornika, pa možemo da stvorimo širu sliku. Ali ja sam bio i na mnogim stranim forumima, i količina samovoljnog, narcisoidnog uverenja - koje se razlikuje od "mišljenja" jer se zasniva na veri, a ne na misli, koja je mentalna aktivnost - je zapanjujuća. Neko skoro reče na drugom forumu koji posećujem kako se raduje tuđim mišljenjima i voleo bi da čuje šta drugi misle o tome-i-tome, ali koliko tuđih uverenja zaista želimo da čujemo? Deset? Hiljadu? 100 miliona? Što je cifra veća, svako pojedinačno mišljenje (čitati: uverenje) postaje beznačajnije.

Zapravo, većina ljudi bazira svoj sud na svom ukusu iz detinjstva, a 10-ogodišnji, ili 12-ogodišnji, ili čak 15-ogodišnji dečaci - u kakvom god da su fizičkom obliku i sa kakvim god naknadno nakalemljenim iskustvom - nisu najbolji sagovornici. (Devojčice u tim godinama su nešto bolje, svakako. :shhh: )

Elem... ne definišu nas samo stvari koje volimo, već i one koje nas odbijaju. Tako ja nikad nisam voleo Frojda, i proveo sam veći deo mladosti tražeći stvari i dela koja dokazuju da on nije bio u pravu (u mnogo čemu; u nečemu, pak, jeste). Na kraju sam ih i našao, ali to je priča za neko drugo tmurno jutro. Skoro sam pročitao i nekoliko stripova jednog scenariste (kojeg neću imenovati) i koji su mi bili jednostavno grozni, ali naterao sam sebe da pročitam sve što sam započeo. Likovi koji se ponašaju čas ovako, čas onako, radnja koja nema nikakvog smisla i bez posledica je, osim kada autor samo nabaca posledice kao "radnju"; u jednom slučaju svet magije koji nema nikakvih pravila, pa čitalac ne zna šta da očekuje, osim svega i ničega; ton koji je čas ovakav, čas onakav - i to u najgorem smislu, smislu potiranja (za razliku od nekih autora, kao što su Šekspir, ili Dikens, ili roman Kvaka 22, koji su to radili drugačije) - neki su od primećenih propusta. Moralna šizofrenija umesto pouke i nepostojanje bilo kakvog poznavanja našeg sveta, osim preko društvenih mreža i savremenih medija - to su još neki. U jednom slučaju rasplet negira svu motivaciju koja je do tada uvedene, kao da je nebitna, ili zaboravljena. Meho se u svom uobičajenom modu opresivnog optimizma ogradio od ovog poslednje pomenutog dela, ili da kažem "izkritikovao ga je", na svoj blag način, ali gora stvar je da, kada odete na neke od ARN-ova (pogotovo one posvećene stripu) ili foruma, mnogi misle za taj strip da je odličan.

Jedna od najvećih zabuna koje vladaju savremenim konverzacijama je da bi trebalo, ili da sam u nekakvoj obavezi - moralnoj, pravnoj, ili samo opšteljudskoj - da cenim tuđe mišljenje. Ne znam odakle je došla ta ideja, ali jedina stvar koju cenim je tuđe pravo na mišljenje. Mogu da cenim i samo mišljenje (pa čak i uverenje), ali samo ako nije izraženo u obliku poslovične guzice - što će reći, tu je da bi bilo tu - već ako postoji argumentacija, ili bar značenje koje mogu da vidim i da prihvatim kao smisleno. Ova poslednja reč je bitna, jer, da uzmemo primer, uverenja razmažanih narkomančića su mi često besmislena. A ja u gore pomenutim stripovima ne vidim ništa dobro, u bilo kojem kontekstu (osim donekle - ali samo donekle - u vizuelnom, tehničko-crtačkom smislu). Naravno, nikad niko nije ni ponudio argumente zašto bi to bilo iole dobri ili vredni stripovi iz bilo koje perspektive, jer je nemoguće braniti nešto toliko banalno, nešto što je samo skup usmerenih senzacija.

Mislim da je dosta za danas. Možda nekome sve ovo zvuči negativno, ali može biti da zvuči i oslobađajuće. Meni zvuči više poput neophodnosti... da se kaže.


Rečnik nepoznatih termina:

ARN - aggregate of random numbers; sajtovi koji sakupljaju ocene obične publike koje u zbiru zaista ništa ne znače;
čitači - čitaoci koji aktivno (za razliku od "povremeno") traže knjige;
prečitači - čitači koji prečitavaju knjige (malo čitaju, malo preskaču);

User avatar
Dybuk
Posts: 10688
Joined: Thu Jul 27, 2017 12:18 pm

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by Dybuk » Sat Apr 23, 2022 11:33 am

"Opresivni optimizam" sjajno, ovo ide na frazu dana!!! :clap:
I live in the weak and the wounded, Doc

Truba
Posts: 1059
Joined: Tue Dec 10, 2019 9:58 am

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by Truba » Sat Apr 23, 2022 6:29 pm

Mobi dik je postao podvala kroz pop kulturu jer su ga svi sakatili i preuzimali...stripovi npr...usao je u svakodnevni zivot...sa svojom simplificiranom radnjom poceo je da zivi sopstvenim zivotom...
Niko nam nije rekao da je to duga i obimna knjiga tezine kao enciklopedija o morskom zivotu prije200 godina
O tome nam nisu pricali...jer su izvukli najbitnije dijelove...i najmanje dosadne s kojima se svi mozemo poistovijetiti
Opsesivno proganjanje nedostiznog cilja

Imao sam 3 4 kopije mobi dika...em duple em kroz razlicite edicije...sve sam rasprodao osim 1 koja dio 30 knjiga

ridiculus
Posts: 565
Joined: Sun Sep 10, 2017 5:28 pm

Brzo ili dubinsko čitanje?

Post by ridiculus » Sun Apr 24, 2022 7:45 am

Dobro, to smo već shvatili. Stavio sam Moby Dicka za primer umesto namigivanja; mogao sam staviti bilo koju drugu knjigu ili roman.

Težina romana (mentalna, ne fizička, mada neki to povezuju) je stvar koja meni nije mnogo bitna; ono što je bitno je kolika je - da se poslužim terminologijom bliskom igračima video-igara - nagrada u odnosu na uloženi trud. Učio sam japanski da bih mogao da čitam na njihovom jeziku - nema strmije padine od te, od učenja jezika da bi se nešto razumelo, a pogoto japanskog. (Kineski bi bio još teži, pretpostavljam, jer je još dalji od srpskog na drvetu jezika; japanski je bliži turskom i finskom i čak mađarskom, iako ga je istorija odvela u drugom pravcu.)

Škola ume da upropasti mnogo šta od književnosti za nas, to je tačno. Znam da je meni upropastila Tolstoja, a čuo sam slično i od nekih Rusa. A pogotovo jer neke od stvari koje se nameću deci uopšte nisu za decu. Evo, čitam prevod Velikih očekivanja u izdanju Pčelice iz Čačka, u bilioteci "Klasici za mlade", a uopšte nije u pitanju dečja knjiga - jedino što je na početku glavni lik dete. Ali neko neupućen bi mogao pomisliti da je roman u rangu Hobita - protiv kog nemam ništa, volim ga čak, ali to jeste roman za decu, pa makar i za decu u nama odraslima (koja uvek postoje).

Ima ona scena u Paklenoj pomorandži kada se muzičko delo veže za neprijatnost, i sećanje na to zauvek ostaje u duši i telu, pa prvo i ubuduće automatski povlači drugo. Čak i bez tako ekstremnih primera, meni su takve okolnosti (računajući i formalno školovanje) samo "spoljašnja buka", a kad nešto čitam ili gledam ili slušam, trudim se da je isključim.

Post Reply