Čitanje i godišnja doba

[ridiculus]

Skoro rekoh na drugoj temi kako bi trebalo da pročitam Wuthering Heights (Orkanske visove) Emili Bronte, a jedan predavač, Benjamin McEvoy, daje tu knjigu kao savršeni primer "jesenje književnosti". Olujno, sumorno vreme; gotska atmosfera koja kao da je spoljašnja manifestacija onoga što likovi osećaju; neka vrsta utehe - to su značajne odrednice. McEvoy daje još dosta preporuka, uz Tesa od D'Ubervila Tomasa Hardija, kompletna Dikensova dela, Frankenštajna Meri Šeli, Middlemarch Džordž Eliot, itd. I sve me je to podsetilo na nešto drugo.

Northrop Frye u svojoj Anatomiji kritike priča o arhetipovima, osnovnim, skeletnim "pričama" iz kojih slede sve ostale.



Zaista postoji neka psihološka povezanost između ljudskog ponašanja i klime, godišnjih doba, ili vremenskih prilika, ali ovaj dijagram je više na nivou metafore. Godišnja doba mogu biti i doba ljudskog života. Jesen je doba tragedije; tragedija je osnovni mit (= zaplet) jeseni. To, naravno, svrstava tu i horor. Nisam nikakav autoritet za taj žanr, ali čuo sam da se priča da je horor "naslednik" tragedije. Noć veštica je na jesen.

E sad, ovo se odnosi na osnovnu i tradicionalnu podelu književnosti. Sa modernim žanrovima je malo teže. Čak i Dikens je pomalo problematičan, jer obuhvata u jednakoj meri i romansu i realizam sa gornjeg grafikona. Njegova Božićna priča je konačna božićna priča, namenjena zimskom vremenu, a u suštini je romansa, preciznije bajka (mit o letu). Dakle, postoje komplikacije, ali zanima me da li još neko oseća da su neke knjige pogodnije za određeno doba.

Sve u svemu, pričekaću za Orkanske visove do jeseni.

[Dybuk]

Ima smisla, samo što bih ja radila suprotno: čitala o snegu i ledu leti a o jeseni u proleće
Ono, da se ne dodaje senzacija na već postojeće vremenske uslove. Tako volim zimske filmove da gledam po vrućini, recimo.

[ex pistol]

Slično i ja kontriram, volim da je meni toplo i ugodno kada se junaci u knjizi muče negde i smrzavaju. Mada, ko još osim Rusa čita na hladnoći hm

[Dybuk]

I pliva na hladnoći

[ridiculus]

Proleće, doba komedija, prema gornjem grafikonu.

Koje su dobre knjige za ovo vreme, knjige koje mogu da nas nasmeju?

Već sam pomenuo Dikensa i Čestertona, koji umeju da izazovu smeh, ali oni retko rade samo u žanru komedija.

Šekspirova Much Ado about Nothing je jedna od najsmešnijih komedija ikad, i stiglo je možda vreme da je ponovo pročitam, posle 25 godina ili više od poslednjeg puta. Mogao bi i G.B. Shaw da upadne tu. Ali zašto bih ja, ili bilo ko, uopšte čitao Šekspira kada mogu da ga gledam? Ima toliko adaptacija, ne samo pozorišnih, već i televizijskih i filmskih, da nema potrebe boriti se sa arhaičnim jezikom, zar ne? Evo zašto. Za razliku od većine kasnijih dramaturga, Šekspir je pre svega pisac - odnosno, pesnik - i najbolja verzija njegovih dela uvek je pisana. Što će reći, on ne piše za glumce, već za čitaoce. Ono što se izvede je uvek sažimanje, skraćivanje, borba šta da se izostavi - koliko kod bila dobra podela uloga ili gluma, ne može nikad da obuhvati sav kvalitet sačuvanih drama na papiru. (Sve ovo rečeno važi i za njegove tragedije i ostalo.)

Od novijih pisaca, P.G.Wodehouse, Tom Sharpe, Spike Milligan, Douglas Adams... Upadljivo je da su svi pomenuti Britanci - ne samo Englezi, već ima i Iraca (a i Škota... negde, siguran sam). Terry-ja Pratchetta nisam voleo, ali nisam ga ni čitao otkad sam zaključio da mi njegovi radovi nisu smešni koliko sam očekivao. Doduše, i to je bilo davno, možda pokušam još jednom, pogotovo u ovo godišnje doba nade i smeha.

Nažalost, malo od pomenutog je prevedeno. Od Wodehouse-a možda knjiga ili dve, a on je kultni pisac u Britaniji.

Neko je pametno rekao da je pisanje (dobrih) komedija teže od pisanja tragedija (i horora, dodao bih). Teže je ispričati dobru šalu, ili je takvo bar moje iskustvo.

[ex pistol]

Jesi čitao one Ljude u čamcu, psa i da ne pominjemo?
Večito se preporučuje kao jedna od najsmešnijih knjiga.

[ridiculus]

Jesi čitao one Ljude u čamcu, psa i da ne pominjemo?

Ne, ali to se pominje u jednoj knjizi koju imam: 501 Must-Read Books. Dobro da si me podsetio.

Neki bi rekli da ovde spada i Hellerova Kvaka 22, ali ne bih to stavio u istu kategoriju. Ima smešnih momenata, ali krajnji ukus je sasvim drugačiji.