Šta čitamo?

ridiculus · Post by **ridiculus** » Tue Jul 19, 2022 8:17 pm

Truba wrote: ↑Gul je iz arapske tradicije
A nazgul je od tolkina

Nije dosljedno

Znam, strašno. A još i estetska namera nazgula (šatro) kod Tolkina nije bila izazivanje strave...

Truman · Post by **Truman** » Sat Jul 30, 2022 10:58 pm

E.S. Eloahel - Gnostički okultizam

Zanimljiva knjiga mog poznanika...bazira se dosta na radu Zlatne zore i Alistera Kroulija. Ima nekih kvalitetnih uvida i tehnika. Inače, E.S. je pravi posvećenik okultizma koji je ceo život posvetio tom radu.

Truman · Post by **Truman** » Mon Sep 12, 2022 3:16 pm

Upravo dovrših Špijuna Džona Le Karea. Najbolji roman iz ovog žanra koji sam do sada čitao.

ridiculus · Post by **ridiculus** » Fri Sep 16, 2022 8:39 pm

Nije čudno, Le Kare ima zaleđinu u toj profesiji i uneo je određenu dozu realizma.

A ja se zanimam sa (Memoirs of) Extraordinary Popular Delusions and the Madness of Crowds, od Charlesa MacKaya, prvobitno objavljenoj 1841. Ne preporučujem! Nikako!

To jest, ako ne želite da izgubite i ono malo dobro vere u čovečanstvo i njegovu budućnost.

Postoji razlog zašto je ta knjiga u štampi i dan-danas. MacKay, Škotlanđanin, sakupio je more informacija o svim suludim potezima naroda i grupa ljudi kroz istoriju, svim manijama. Zapravo, jezgro ove knjige je ekonomski deo, zbog koga je još uvek citiraju i pominju poznati ekonomisti, o tome kako je John Law zamalo bio srušio francusku ekonomiju (mada ne stvarno; više su krivi sami Francuzi), o špekulacijama i "mehurima" (bubbles), o tome kako je u Holandiji cvet lale postao u jednom trenutku na tržištu vredniji od kuće.

Osim toga, ima puno o alhemiji, o progonu veštica, o proročanstvima o kraju sveta, itd, itd.

Što se tiče veštica... otkriću nešto o sebi. To mi je najbolnija tema ikad. Kakav nacizam, kakav staljinizam! Ne pokušavam da umanjim njihovo zlo, ali oni su se samo učili od "najboljih", od hrišćanske inkvizicije. Postoje i drugi slični primeri kroz istoriju, na primer, Crveni Kmeri, ali oni su nam suviše udaljeni, prostorno i kulturno, da bi nas (ili bar mene) uznemirili do istog stupnja.

Voleo bih da vidim nastavak ove knjige, od 1840. do danas. Zapravo, nije se skoro ništa izmenilo u ljudskoj prirodi u tom pogledu. Treba je samo malkice podstaći.

ridiculus · Post by **ridiculus** » Sun Oct 16, 2022 9:46 pm

Daklem... danas sam uzeo Opadanje i pad Rimskog carstva od Edvarda Gibona, u domaćem izdanju Dosijea. Moj prvi utisak je bio: "Zar je ovo Gibonovo "monstruozno" delo, jedna od najkapitalnijih istorijskih studija ikad? Pa ima debljih istorija i po našim knjižarama!" Naravno, u pitanju je skraćeno izdanje, i to vrlo skraćeno izdanje, ali to se eksplicitno pominje tek u predgovoru. Sve u svemu, nisam imao nameru da u skorije vreme nabavljam Gibona na engleskom, pogotovo ne u neskraćenom obliku, pa će ovo poslužiti.

Međutim, dekadencija rimskih careva i njihovih prijatelja, neprijatelja, rođaka, ljubavnica (i ljubavnika) će pričekati, možda i više meseci, jer imam druge stvari na umu.

Ne znam da li sam negde pominjao, ali jednom sam radio test da vidim kakva poezija me privlači. Bilo mi je ponuđeno 10 odlomaka iz pesama, ali ništa nije bilo rečeno o njima. Niti sam znao ko su autori niti iz kojeg doba ili mesta su pesme, osim što su sve bile na engleskom. Negde je bilo moguće suziti izbor na osnovu rečnika (npr. lamp, electricity, ili neka arhaična reč, i slično), ali generalno su mogućnosti bile ogromne. Trebalo je da izaberem dve koje me najviše privlače na osnovo bilo čega: jezika, teme, ritma, koncepta. To je bilo jezivo teško, jer za poeziju površno čitanje nije dovoljno - potrebno je mnogo vremena da se to slegne, i da se primete prave sličnosti i razlike. Šelija sam prepoznao, to jest, njegovu Odu Zapadnom vetru, pa je možda zato nisam izabrao. A možda to prepoznavanje nije imalo uticaja, nemam pojma.

U svakom slučaju, izabrao sam dve... i sada trpim posledice.

Prva me je privukla zvučnošću, iako nije bilo rime, a druga čudnom filozofijom, više nalik na dvosmislnosti i nejasnoće dalekoistočne škole misli nego one zapadnjačke. Ispostavilo se da je autor prve pesme bio Alfred Tennyson, a druge Wallace Stevens. Ljudi često misle da su filozofija i poezija sasvim suprotne aktivnosti, ali Stevensov rad je zaista filozofija u stihu; vrlo težak pesnik, jedan od najvećih u XX veku.

Tennyson je vrlo drugačiji: zauvek romantik, jedan od najmuzikalnijih pesnika ikad na engleskom jeziku. Dolazi iz veoma sjebane porodice; kao i Keats pre njega, i Samuel Johnson - možda najveći um u Britaniji XVIII veka - pre njih, nije bio iz više klase, i postao je prvi koji je dobio plemićku titulu svojim pesništvom. Dva puta je odbijao baronat; na kraju ga je prihvatio, pri kraju života, da bi obezbedio potomstvo. Dosta od njegove poezije je rađeno u rimi, ali dosta i nije, kao na primer Morte d'Arthur, rana pesma koja je u kasnijoj fazi njegove karijere ubačena u ciklus The Idylls of the King. Kada sam je pre neki dan slušao u celosti u tišini večernjih časova, imao sam iskustvo gledanja remek-dela kinematografije u teatru svog uma.

Možda mi je Robert Browning moćniji pesnik; od njega mogu da slušam ili čitam jednu pesmu dnevno, a sve preko toga je previše za moju emotivnu inteligenciju da obradi, i potrebna mi je tišina, da ne čitam ništa više. Kažu za njega da je izuzetno težak, ali ja nikad nisam imao takav utisak, iako nisam čitao ni izbliza dovoljno. Možda je do sličnosti senzibiliteta. Kako god bilo, poštujem Tennysona i Browninga jednako.

Treći iz istog doba na tom nivou (i jeziku, normalno) bi bio Walt Whitman, ali on je ionako popularan u Srbiji (u smislu u kojem poezija može biti popularna danas), pa ne pričam puno o njemu.

Međutim, ima i drugih koji su bili skoro isto toliko veliki, i sada dolazimo do dve stvari koje su poenta ove poruke.

1. Lewis Carroll. Dybuk nije čitala Alisu, ali to ćemo oprostiti... AKO nadoknadi ovim. The Hunting of the Snark, iliti Agonija u 8 napada, se vodi kao dečja pesma, ali meni je zapravo upropastila skoro sve druge dečje pesme jer ih svaki put poredim sa ovom, a malo šta može da preživi to poređenje. A to je i vrlo dugačka priča-pesma. Kada pričamo o kreativnim "ludacima", Carroll je nenadmašan. Evo pesme u "izvođenju" Jeremyja Ironsa:

https://youtu.be/-F_Cd4sKMo8

Neko reče u komentarima na video da pesma uopšte nije besmislena, već odlično opisuje svaku novoosnovanu tek-kompaniju.

Ali voleo bih da napravim interpretaciju koja se odnosi na Znak Sagite, gde su glavni likovi zosko, Bata, Meho, ghoul, itd.

2. Dante Gabriel Rossetti (i prerafaeliti). Prerafaeliti su preteča i uzor za mnoge britanske rok muzičare, ali i umetnike generalno. Više sam čitao Danteovu sestru Christinu, ali čuo sam za film koji se zove Dante's Inferno, koji je režirao Ken Russell 1967, za koji kažu da je odličan. Nemam ni mnogo vremena da ga jurim - ako naletim, naletim - ali mislim, na osnovu onog što sam čuo i kratkog isečka koji sam video, da bi se ovdašnjoj ekipi koja voli art-filmove svideo.

https://youtu.be/GuJ42oWB2ZE

ridiculus · Post by **ridiculus** » Mon Oct 17, 2022 12:09 am

ridiculus wrote: ↑Opadanje i pad Rimskog carstva

Zapravo "Opadanje i propast Rimskog carstva" je zvaničan prevod. (Ali na engleskom imamo čuvenu frazu "decline and fall" koja je, izgleda, postala popularna odatle.)

Bacio sam letimičan pogled na dve verzije filma Dante's Inferno koje postoje na YouTube-u, i neću ih gledati, ali ne zato što me ne privlači, već zato što želim da gledam kako dolikuje. Jedna verzija je u rezoluciji 360p (!? eeeej!), a druga je dabovana na ruski (?! joooj!). Ali, Dybuk, ovo će ti se garant svideti, samo pogledaj uvod (na ruskoj verziji) i znaćeš.

Lako ih je naći, odmah se pojavljuju u pretrazi. Taman za horortobar, ako ti ne smetaju ove stvari kao meni.

Dybuk · Post by **Dybuk** » Mon Oct 17, 2022 12:42 pm

ridiculus wrote: ↑ Ali, Dybuk, ovo će ti se garant svideti, samo pogledaj uvod (na ruskoj verziji) i znaćeš. Lako ih je naći, odmah se pojavljuju u pretrazi. Taman za horortobar, ako ti ne smetaju ove stvari kao meni.

De mi baci Imdb linak, na yt mi izlaze nekakve igre i animacije.

ridiculus · Post by **ridiculus** » Mon Oct 17, 2022 12:47 pm

IMDB link imaš u mojoj prethodnoj poruci, a evo ti za pomenutu rusku verziju na Tvocevki:

https://youtu.be/xGqo8UGgmnM

Dybuk · Post by **Dybuk** » Mon Oct 17, 2022 12:51 pm

Brzopleta sam, hvala!

(ruski ne pomaže đaoljega, što bi rekla moja pokojna baba)

ridiculus · Post by **ridiculus** » Mon Oct 17, 2022 12:55 pm

Ne bih se mnogo bunio ni protiv "sinhronizacije" da je drugačija vrsta filma. Ali glasove ovako kultnih glumaca ne bih menjao ni za šta na svetu. Plus, ni ovde rezolucija nije nešto.

Dybuk · Post by **Dybuk** » Mon Oct 17, 2022 1:54 pm

Serijske sinhronizatore nije briga, i još to Rusi rade očajno.

ridiculus · Post by **ridiculus** » Thu Feb 23, 2023 9:04 pm

Kad smo već (u četu) pominjali J.K.Rowling, da kažem da sam u međuvremenu pročitao Orkanske visove, kako sam bio najavio, od jedne druge, zaista genijalne spisateljice, Emily Bronte. Domaći prevod Živojina Simića, vrlo dobar. Ne znam da li bar delimično prenosi poetičnost izvornika - onako napamet bih rekao "slabo", ali ne mora biti istina - ali po bogatstvu i živopisnosti srpskog jezika, kao i opštoj pismenosti, sasvim je preporučljiv.

A Emily Bronte je bila pre svega pesnik, i najgenijalnija od sestara. Imam nekoliko njenih pesama u kolekciji The Best Poems of the English Language, gde Bloom, posle ukazivanja na neke dobre odlike pesama njenih sestara, za nju kaže:

...but Emily's [poems] are the thing itself, strong poetry, of a wholly original kind.

Ovo ću da istražim dalje. Još uvek mi je najjača britanska pesnikinja Christina Rossetti (na engleskom uopšteno ta čast verovatno pripada Emily Dickinson), ali Emily Bronte ostavlja sve jači utisak. Posebno jer je njen život bio tako kratak (nepunih 30 godina).

Emily i njene sestre (i brat Branwell) su u ranoj mladosti smišljali priče smeštene u izmišljene zemlje i predele, čije karte su crtali. Poput neke vrste pre-Tolkina. I to ćemo istražiti!

Sličan sa Emily Bronte po tome što je pesnik čak i kada piše u prozi je Thomas Hardy. Dobio sam malu antologiju njegove poezije, iz serije Pocket Poets od izdavača Everyman's Library. Sve te knjižice su tvrdih korica, malih dimenzija, te stoga vrlo prenosive, i vrlo pregledne. Sve su iste dužine, oko 250 stranica. Nema drugih tekstova, nema objašnjenja i analize, samo stihovi.

Ono po čemu se Emily i Hardy razlikuju je to što je ona umrla mlada, a on je pisao pesme (i to vrlo dobre) do duboko u starost. Uzori su, pak, slični. Na Emily je najviše uticao Byron, a na Hardy-ja Shelley. Iako je poezija bila njegova najveća umetnička ljubav, izdao je prvu zbirku kada je imao nešto manje od 60 godina. A i posle toga je video svašta: svet koji se menja, ekonomski i tehnološki; Prvi svetski rat, i dotad neviđeno razaranje; smrt svoje (prve) žene, koju je zaboravio da voli sve dok nije umrla. Zato je njegov opus vrlo raznovrstan, ali je u biti najbliži pesničkom ekvivalentu Šopenhauerove filozofije.

Međutim, neke pesme je Hardy napisao kao mlad, i kasnije ih samo prepravio za izdavanje. Na primer, jedna od najboljih anti-ljubavnih (?) pesama koje sam video, Neutral Tones:

The smile on your mouth was the deadest thing
Alive enough to have strength to die;
And a grin of bitterness swept thereby
Like an ominous bird a-wing...

I to je zamislio čovek sa 26-27 godina, ne cinični starac.

Oko 140 pesama u kolekciji, uglavnom kratkih, ali ima i nekoliko dužih balada, narativnog tipa (= imaju priču, ne samo sentiment). Biće mi ova knjižica koristan drug; jedna od najboljih kupovina koje sam skoro obavio. Kasnije ću ih nabavljati još, iz iste edicije; Tenison je verovatno sledeći, iako od njega već imam dosta.

Truman · Post by **Truman** » Sat Feb 25, 2023 1:36 pm

U poslednje vreme citam Miodraga Bulatovica, prvo Crvenog petla pa sad Djavoli dolaze. Pisac koji voli ljude da prikazuje kao morbidna, fizicki i mentalno osakacena bica. Sto se tice prvospomenutog romana on mi je dobro legao, price za sada malo manje. Baziraju se pre svega na dijalozima i to treba ispratiti. Naredno cu od njega da uzmem Covek sa cetiri prsta.

Dybuk · Post by **Dybuk** » Sat Feb 25, 2023 1:47 pm

Truman · Post by **Truman** » Sat Feb 25, 2023 1:54 pm

Hvala, hvala. Znam da si na sagiti otvorila temu (ili barem pisala) o njegovoj genijalnosti.
Mada za ovaj roman Ljudi sa cetiri prsta neki kazu da je smece, neki da je odlican...videcemo. Samo da nekako svarim ove price.

Dybuk · Post by **Dybuk** » Sat Feb 25, 2023 2:05 pm

Priče su strašne, radije čitaj Heroj na Magarcu nego Ljude s 4 prsta.

Truman · Post by **Truman** » Sat Feb 25, 2023 3:48 pm

Ja volim strasne price.

Dybuk · Post by **Dybuk** » Sat Feb 25, 2023 3:55 pm

I ja volim strašne priče.

Truman · Post by **Truman** » Sat Feb 25, 2023 5:11 pm

Je l to znaci da je Heroj na magarcu zbirka prica?

Dybuk · Post by **Dybuk** » Sat Feb 25, 2023 5:18 pm

Nije nego roman o talijanskoj okupaciji i sprdnja sa talijanskim vojnicima.

Nije on pisao horor, strašne u smislu odlične.