Samo ime me odbilo

Najbolja stvar kod tog filma su Kejdžovi fantastični skilsi u čišćenju i ribanju prostorija, mislim da su ljudi većinom to komentarisali profi čistač

The Dare (2019) ovo je bilo Ok, slaba priča ali pristojno snimljen. Kao kombinacija Saw i motiva iz slešer filmova 80tih. 5.5/10

Ipak sam pogledala poslednji Wrong Turn, i onako, prazna slama, sve više kako film odmiče.
Nisam fan serijala, pogledala sam prvi i možda još jedan, i kritika da su inbred kanibali zamenjeni drugačijim zverkama u ovim filmu me ne pogađa naročito.
Ali, film je realno slabašan, posebno na polju scenarija i karakterizacije, ispada da nema millennial grupe bez totalnog diverziteta, samo im je još trans lik falio. Generalno, likovi su tanki i krajnje nebitni. Gora nešto i nema, tako da je ovaj film, osim što ne korespondira sa franšizom još i prilično mlak, "uškopljen".

Red Dot

Svedjani na netflixu. Ni sam nisam siguran da li je bas horor ali jeste prilicno surov. Sto se radnje tice, prvi dio filma je ok ali nekako slabi kako odmice. U zavrsnici obrisi Tarantina ali sa par nelogicnosti, kao da su zbrzali. Ocjena na imdb je max koji bih mogao da izvucem, 5.5.

Pa nije baš horor, ali ajde, ima srodnih elemenata - survival/revenge triler. Mislim da sam mu dala 6.5/10, nije preterano kreativan niti originalan, ali lepo funkcioniše kao celina.

Pogledala sam The Stylist (2020) u kome glavnu ulogu igra devojka iz Contracted. Ovo kao da je ženska verzija Maniaca (rimejka), za siromašne. Nikakav razvoj glavnog karaktera, nikakva storija, žena samo postoji i ubija. Čak su i ta ubistva repetitivna i na istu foru. Mislim, to može da vozi donekle, ali ne i da pokrije celovečernji film. Na samu realizaciju nemam velikih primjedaba, korektno je to, mada očigledno ne preterano budžetno. Ipak, volela bih da glavna junakinja nije ovoliko dvodimenzionalna i da smo dobili kakvu-takvu filmsku priču u pozadini.

Ja dadoh 4/10.

Od mene 5/10. A moglo je i 4

The Block Island Sound (2020) Ne morate. Ovo čak i nije neki horor, više kao pseudo uuuh, ahh, SF. Jedino zaista zastrašujuće u ovom filmu je Neville Archambault (13 Cameras, 14 Cameras) najjezivija faca ikad. Pokušala sam da mu nađem godine, jer igra starca, a i u prethodnim filmovima je bio stariji lik, međutim slike na netu su mu sve sredovečne. Bizarno.

Our House (2018) - za razliku od Come True (2020), ali i kratkih filmova koji su dostupni na zvaničnom Vimeo kanalu autora (uključujući i Father's Day, segment iz omnibusa Holydays), dugometražni prvenac Entonija Skota Bernsa je prilično osrednji uradak koji izgleda kao da je sniman za TV i u kojem horor dolazi prekasno, tek u poslednjoj trećini. (5+/10)

Nisam znala da je isti reditelj, stil je vrlo različit u ova dva filma.

Svideo mi se Come True, mislim da je dobro vođen i hipnotičan. Ovo je film koji bi mlađi Kronenberg želeo da može da napravi, ali ga generalna pretencioznost izraza u tome za sad sprečava.

Volela bih da je film bio malo čvršći i određeniji narativno, lepo je imati demone paralize sna i vampire u jednom paketu, ali nisam shvatila kako se ovi motivi ili stanja uvezuju u jednu celinu.

Uz ogradu da glavna glumica fizički odgovara ulozi, imam malo problema sa anoreksičnim telima, odbojno mi je kad to vidim pa makar bilo efektno kao pokazatelj stanja filmskog lika.

Lucky (2020) ne znam gde da smestim ovaj film, žanrovski. Od samog početka ton je neozbiljno-apsurdan, namera nije da uplaši nego da pošalje neku društvenu poruku. Međutim, falilo je kreativnosti i kredibilnosti da se ovakva priča uspešno izvede. Ne preporučujem.

Najfriškiji par trešića:

The Seventh Day sam ugasila posle 5 min, izgledao je tako jeftino sa debilnim početkom, da sam pomislila ako se reditelj i glumci nisu potrudili da pošteno odrade posao, neću ni ja da se mučim.

Phobias nominalno navodi neke opskurne fobije kao nazive poglavlja (segmenata u ovom pseudo-omnibusu) ali slabo šta tu ima smisla.
Još jedna izanđala priča o ljudima u nekoj eksperimentalnoj situaciji koji treba da se iskupe za grehove i suoče sa svojim strahovima bla bla. Ako ne tražite smisao filma kao celine i gledate segmente kao odvojene kratke filmove, može da se pogleda. Mada nije obavezno na kraju me je više interesovala reportaža o nekoj ugroženoj vrsti morskog sisara nego ovaj film.

Perfect Skin (2018) jeftin i prvoloptaški film o psiho tatu majstoru i njegovoj nevoljnoj muzi. Može da se pogleda ako vas ovakav vid sadizma interesuje. Slabo tu ima mesa ali je bar lik jeziv.

What Have you Done to Solange? Solidan, mada razvučen i pomalo nefokusiran giallo sa slabunjavom glumom (sinhronizacija uvek ostavlja lošiji utisak).
Ono što ga izdvaja su vrlo brutalna ubistva tj metod ubijanja mladih devojaka, učenica katoličke škole.
Misterija se dugo raspakuje i pomenuta Solanž se uvodi na samom kraju filma, naprasno i bez prethodnih nagoveštaja. Motiv ubistava je zanimljiv ali stiže kao grom iz vedra neba, nakon sat i po zavlačenja i skretanja pažnje na druge tokove radnje. Posebno je nezanimljiv odnos profesora-zavodnika i njegove žene a nekako su centralni u priči. Volela bih da pogledam ovaj film u boljoj rezoluciji i na originalnom jeziku (sa titlovima), možda bi utisak bio povoljniji. Ovako nekih 6.5/10

The Arbors (2020) može i da se preskoči, ako to već niste sami shvatili na osnovu trejlera
Sve sve, ali gluma i atmosfera u ovim indi horor dramama je ubitačna, svi su prazni i u nekom transu, polusnu, izgovaraju prostoproširene rečenice.
Samo čudovište je ok, na momente gadno, toliko koliko se imalo para za efekte. Najbolji deo filma, ali džaba kad je ostatak krš.

Na preporuku sam pogledala Don't be Afraid of the Dark (1973), TV film koji nije ništa strašniji od rimejka. Iz nekog razloga su stvorenja koja progone stanare (konkretno ženu u ovom slučaju) vrlo mala, i mada mogu da naprave štetu nekako smešna baš zbog toga.

Ovo je klasičan TV film sa izrazitim stereotipima i rodnim ulogama, kao da je snimljen 50tih, a ne liberalnih hipi 70tih god. prošlog veka.

Kapiram da je ovo moglo biti jezovito ili strašno kad se gleda dečijim očima ali za današnje standarde je dosta blago. Osim samog kraja, prija da ponekad nema hepienda u filmu. Rekla bih da je rimejk ipak bolji film. Eto, 2-0 za rimejkove večeras

Konačno film koji je ne samo gledljiv, nego i dobar.
The Power (2021) ok, početak je sporiji i priča je postavljena kao klasična storija o osvetoljubivom duhu koji ima i demonske osobine...
Međutim, mračniji je i intenzivniji od uobičajenih filmova sa duhovima. Ništa revolucionarno, mada se tenzija oseti i kraj je vrlo dobar. Naravno, troubek, radnja se dešava u Britaniji 70tih tokom restrikcija struje - čini se da taj tip filmova uglavnom uspeva da pogodi metu u ovom galimatijasu jadnosti. 6.5/10

^ U početku mi se dopao, ali kako odmiče, tako je sve "šablonskiji"... I počinju da mi idu na živce ovi horori koji ti prvo brknu u oba oka svojim angažovanjem, a tek onda se bave žanrom. (5+/10)