H.P.L.
Moderator: Truman
H.P.L.
Знате на кога мислим, не сумњам да смо га сви читали. Општи утисци...
У планинама лудила је најбољи хорор роман који сам до сада прочитао.
Што се тиче прича има прегршт добрих при чему се јак утисак више заснива на универзуму који је успео да створи него на неком посебном стилу...мада не кажем ни да је ту лош. Неке Блеквудове приче су ми естетски хороричније од његових, можда чак и у целини боље.
Нисам га скоро читао, кад се ужелим латићу се мог вољеног Некрономикона.
Можемо ли рећи да је Лавкрафт књижевни гениј или је само успешан писац попут Стивена Кинга?
Где га сврставате на листи великана, у поређењу са Поом рецимо који је неки еталон?
У планинама лудила је најбољи хорор роман који сам до сада прочитао.
Што се тиче прича има прегршт добрих при чему се јак утисак више заснива на универзуму који је успео да створи него на неком посебном стилу...мада не кажем ни да је ту лош. Неке Блеквудове приче су ми естетски хороричније од његових, можда чак и у целини боље.
Нисам га скоро читао, кад се ужелим латићу се мог вољеног Некрономикона.
Можемо ли рећи да је Лавкрафт књижевни гениј или је само успешан писац попут Стивена Кинга?
Где га сврставате на листи великана, у поређењу са Поом рецимо који је неки еталон?
There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana
Sri Ramana
H.P.L.
Ja sam, priznajem, horor fan koji je u životu pročitao vrlo malo tog obaveznog usko žanrovskog štiva.
Poa volim, Barkera volim, HPL mi izmakao. Probala sam neke priče svojevremeno i taj stil pripovedanja mi nije legao. Ako mogu grubo da generalizujem bez pravog uvida, ni teme mu nisu baš po mom ukusu. Yes, really.
Možda jednog dana pojedem sopstvene reči, zasad stvari tako stoje...
Poa volim, Barkera volim, HPL mi izmakao. Probala sam neke priče svojevremeno i taj stil pripovedanja mi nije legao. Ako mogu grubo da generalizujem bez pravog uvida, ni teme mu nisu baš po mom ukusu. Yes, really.
Možda jednog dana pojedem sopstvene reči, zasad stvari tako stoje...
I live in the weak and the wounded, Doc
H.P.L.
Волим Лавкрафта и његове приче, али сам ипак свјестан да као писац има доста мана. Слажемо се за "У планинама лудила" - дефинитивно један од најбољих хорор-романа, те својеврсни врхунац Лавкрафтовог стваралаштва, дијело у коме је изразио максимални капацитет своје нихилистичке визије космоса и на ефикасан начин спојио когнитивни шок, који је централни извор хорора у његовим причама, са заиста отуђеном визијом нама непојмљиве цивилизације, бића и историје планете. Због тога шок који доживљавају његови јунаци у овом роману, за разлику од многих других његових прича, није петпарачки, већ истински оправдан и подијељен од стране читаоца.
Други врхунац Лавкрафтове мисли јесте "Сијенка над Инсмутом". Ако су "планине лудила" прича о сусрету са Туђим, Несазнаним, са свим његовим трагичним посљедицама, онда "Инсмут" иде још корак даље и свој ужас црпи из чињенице мијешања познатог, рационалног, те туђег, одвратног, архаичног, стварајући палету деградације људског елемента све до коначног исхода који оставља врло мучан утисак.
Међутим, Лавкрафтови проблеми јесу китињаст стил писања, оптерећен гомилом архаизама и придјева, који у старту руши много његових напора (Блеквуд јесте стилски супериорнији писац). У цјелокупном опусу ћемо наћи доста врло слабих или тек осредњих прича; међутим, тешко му је порећи значај и конзистентност у развоју своје визије космоса и човјека, хороричне до сржи. Свакако да се не ради тек о обичном писцу/занатлији а ла Кинг, али не достиже ни дубине Поа, тј. Поове визије, ерудиције и познавања најинтимнијих стања људске природе. То је Лавкрафтова основна мана, поред стила писања: он није познавао и схватао људе.
Други врхунац Лавкрафтове мисли јесте "Сијенка над Инсмутом". Ако су "планине лудила" прича о сусрету са Туђим, Несазнаним, са свим његовим трагичним посљедицама, онда "Инсмут" иде још корак даље и свој ужас црпи из чињенице мијешања познатог, рационалног, те туђег, одвратног, архаичног, стварајући палету деградације људског елемента све до коначног исхода који оставља врло мучан утисак.
Међутим, Лавкрафтови проблеми јесу китињаст стил писања, оптерећен гомилом архаизама и придјева, који у старту руши много његових напора (Блеквуд јесте стилски супериорнији писац). У цјелокупном опусу ћемо наћи доста врло слабих или тек осредњих прича; међутим, тешко му је порећи значај и конзистентност у развоју своје визије космоса и човјека, хороричне до сржи. Свакако да се не ради тек о обичном писцу/занатлији а ла Кинг, али не достиже ни дубине Поа, тј. Поове визије, ерудиције и познавања најинтимнијих стања људске природе. То је Лавкрафтова основна мана, поред стила писања: он није познавао и схватао људе.
H.P.L.
Ово је неопростиви грех! Лати се књиге, уместо што траћиш време на неке треш хорориће!!Dybuk wrote: ↑Wed Jan 23, 2019 11:29 amJa sam, priznajem, horor fan koji je u životu pročitao vrlo malo tog obaveznog usko žanrovskog štiva.
Poa volim, Barkera volim, HPL mi izmakao. Probala sam neke priče svojevremeno i taj stil pripovedanja mi nije legao. Ako mogu grubo da generalizujem bez pravog uvida, ni teme mu nisu baš po mom ukusu. Yes, really.
наравно да ћеш их појести ако отвориш ум и срце, тада се сети мене.
Мхејл, Лавкрафт нам је представио цео један конзистентни универзум ужаса са оне стране по чему превазилази Поа код кога тога нема - свака прича је за себе. Са друге стране, По јесте био бољи стилиста и психолог. Лавкрафта нису толико занимали људи, то је његово право. Ја их у принципу подједнако ценим као хорор ауторе, с тим што је По значајнији за целокупну књижевност.
There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana
Sri Ramana
H.P.L.
Дибук, немој да се вадиш. Довољно је да гледаш само оне квалитетније да би "била у току ради нас". С друге стране, хорор књижевност по мом мишљењу има већу вредност.
Е да, такође бих од Лавкрафта истакао новелу Сребрни кључ. Мислим да је ту доста далеко отишао када је реч о окултном и призивању мрака.
Е да, такође бих од Лавкрафта истакао новелу Сребрни кључ. Мислим да је ту доста далеко отишао када је реч о окултном и призивању мрака.
There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana
Sri Ramana
H.P.L.
Да, Лавкрафт јесте имао визију, међутим можеш рећи да је Поов хорор дубљи управо због својих одлика. Лавкрафт није преиспитивао људску природу осим у смислу да је на пиједестал ставио западно-рационалистичког човјека, који је врхунац развоја људске мисли, и чија се вриједност не преиспитује пер се. Постаје упитна тек приликом сусрета са космосом препуним ствари које не можемо да разумијемо, за које смо превише когнитивно ограничени, које би нас уништиле - дакле, усљед утицаја спољашњих фактора.
са друге стране, код поа хорор извире из саме људске природе и чињенице да не разумијемо у потпуности ни силе које управљају нашим поступцима, сама позиција наратора и логике испричаног се дубоко подрива, обесмишљавају се покушаји читаоца да схвати шта се догодило на чињеничном плану, већ смо упућени на дубљу психолошку реалност, њене суманутости, болесне мисли и клупка, ирационалност људског бића у коме царују ерос и танатос. Ово је један далеко већи ужас, као позиција да се - не може разлучити стварно и нестварно, машта и фантазија, унутрашње и спољашње (вјеруј ми, знам из прве руке приликом рада са пацијентима). По је био далеко већи психолог и умјетник, моје мишљење, итд.
са друге стране, код поа хорор извире из саме људске природе и чињенице да не разумијемо у потпуности ни силе које управљају нашим поступцима, сама позиција наратора и логике испричаног се дубоко подрива, обесмишљавају се покушаји читаоца да схвати шта се догодило на чињеничном плану, већ смо упућени на дубљу психолошку реалност, њене суманутости, болесне мисли и клупка, ирационалност људског бића у коме царују ерос и танатос. Ово је један далеко већи ужас, као позиција да се - не може разлучити стварно и нестварно, машта и фантазија, унутрашње и спољашње (вјеруј ми, знам из прве руке приликом рада са пацијентима). По је био далеко већи психолог и умјетник, моје мишљење, итд.
H.P.L.
Jako važno za mene kao čitaoca, gledaoca, kako god.
To je prva stvar koju sam primetila i kod Barkera, ta dubina i poznavanje psihologije, uprkos eksplicitnosti i telesnosti njegovog horora.
A ni ova spenkijeva tečna rečenica nije nebitna u čitavom iskustvu
I live in the weak and the wounded, Doc
H.P.L.
Sve je to fino (in a manner of speaking, naravno; nije fino to sto je bio rasista), covjek ima ideju, ima imaginaciju, ali onda krene da se bori sa pricom, ja tu nesto pokusavam da pratim, sav znojav posle pet strana, umorih se kao da sam ralo zemlje prepalao
EDIT: @Mhejl
EDIT: @Mhejl
H.P.L.
У томе је и вредност његовог дела. Стави неког рационалног човека у причу, онда крену да му се догађају чудне ствари које не може својим рацијом да објасни што га доведе до ( границе ) лудила. То ми је сасвим ок приступ, ништа мање вредан од Поовог.Mhejl wrote: ↑Wed Jan 23, 2019 2:14 pmДа, Лавкрафт јесте имао визију, међутим можеш рећи да је Поов хорор дубљи управо због својих одлика. Лавкрафт није преиспитивао људску природу осим у смислу да је на пиједестал ставио западно-рационалистичког човјека, који је врхунац развоја људске мисли, и чија се вриједност не преиспитује пер се. Постаје упитна тек приликом сусрета са космосом препуним ствари које не можемо да разумијемо, за које смо превише когнитивно ограничени, које би нас уништиле - дакле, усљед утицаја спољашњих фактора.
There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana
Sri Ramana
H.P.L.
There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana
Sri Ramana
H.P.L.
Не знам да ли ћеш/ћемо се радовати, али док не изађе можеш да погледаш Die Farbe (2010), немачку адаптацију исте приче, мали, црно-бели (углавном), али ефектан и нажалост са премало пара снимљен филм.
I never saw a wild thing sorry for itself. A small bird will drop frozen dead from a bough without ever having felt sorry for itself.
H.P.L.
http://cultofghoul.blogspot.com/
Излази нова збирка Лавкрафтових прича!
Излази нова збирка Лавкрафтових прича!
There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana
Sri Ramana
-
- Posts: 3486
- Joined: Sat Sep 09, 2017 12:47 pm
H.P.L.
Pa normalno, zato se i kolje s Bobanom haha