Prisetila sam se Fright Night (2011) gledajući ne horor sa Farelom, i koliko mi je vremena trebalo da ga zgotivim kao glumca.

Fright Night u originalu je klasična horor komedija 80tih, i kao takva vrlo cenjena. Ali ja mislim da je rimejk bolji. Zbog ozbiljnijeg tona, glumaca, a posebno Kolina Farela koji je kao vampir u čizi filmu izrazito preteća pojava. U originalu nisam našla ništa preteće ili napeto. I to je verovatno glavni kriterijum. Mislim da vamp filmovi moraju da imaju elemente tenzije i strave, ili posao ne valja.

Tako da, Fright Night (2011), jedna solidnoća.

Midsommar, director's cut. Najkrupnija izmena je dodata scena noćnog rituala (kontrast ostatku filma uronjenog u blještavo dnevno svetlo), koga nema u bioskopskoj verziji filma. Takođe, par sitnijih dodataka u formi dijaloga koji najviše produbljuju odnos dvoje protagonista i dodatno ogoljavaju strukturu njihovih ličnosti, te daju kontekst već postojećim scenama.
Kakav predivan film! Da, traje poprilično, ali hipnotički efekat rituala, ispresecan brutalnim horor scenama koje su i dalje prelepe zahvaljujući fotografiji, svetlu, kostimima i muzici apsolutno vredi uloženog vremena. Meni je Ari Aster potpuni favorit među mlađim režiserima i nadam se da će nastaviti da snima horore.

The Wolfman (2010) sa Entonijem Hopkinsom, Benisiom Del Torom i Emili Blant. Film epohe, bogata i ambiciozna produkcija, pa ipak fali tenzije i jeze, bez obzira na atmosferične lokacije u Engleskoj. Mada su efekti dobri i vukodlaci brutalni u pojavi i napadima, čudan je detalj da i posle transformacije ostaju u istoj odeći, tek blago rasparanoj.

Uvek mi je bio neobičan slučaj Del Tora, zgodan čovek koji je, suprotno holivudskim kanonima, nekako zapušten, umornog lica s podočnjacima, s viškom kilograma. Primer lepotana koji ne mari za svoj fizički izgled. Hopkins standardno dobar kao uvek i svuda, na Emili se nikada nisam navikla, ima kod te glumice nešto off što mi se ne sviđa.

Uzgred, nisam pogledala prvog (originalnog) Wolfmana sa Lonom Čejnijem, meni je kod ovog podžanra jako bitan fx, šminka, prostetika, a stari filmovi, uz dužno poštovanje prema pionirskom radu i učinku za žanr, nisu bili u prilici da creature feature naprave kako valja i trebuje (razumljivo).

Sve u svemu, solidan je ovo uradak, ništa novo i nepoznato, ali oku nekad prija mejnstrim i pristojan filmski budžet.

Shocker - iako ovo nije Krejvenov najbolji film, uživao sam mnogo više nego gledajući većinu novijih horora.

Jeepers Creepers (2001) meni je ovaj film fenomenalan, već klasik. Ovde ima scena koje se ne zaboravljaju, horor biggest hits.

Morao bih da ga repriziram ali ne pamtim ga po lošem.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

Sigurno u top 10 dekade, a znamo da su '00 izrodile neke odlične horore.
Baš sam sa guštom odgledala.

We are What We Are
Svojevremeno sam bila na strani meksičkog originala, ali nakon reprize imam povoljniji utisak i poštovanje za ovaj rimejk. Jim Mickle i glumačka ekipa indi film veterana su izneli ovaj projekat onako kako dobar rimejk to treba da uradi: nisu kopirali originalnu priču - samo je motiv isti, smestili su je u kulturno-socijalni kontekst veoma odmaknut od originala i dali mu autorski pečat. Stvarno jako dobar film i ostaje žal što, osim par izuzetaka, nema ovako jakih indi filmova poslednjih godina.

Jaws (1975) i dalje najbolji film sa ajkulom svih vremena.
Malo tužno u šta se podžanr pretvorio. Shark movies su danas sprdnja. Doslovno.

Mada...

Ja sam reprizirao devetu kapiju prije desetak dana. Jubilarni peti put.

Suspiria (1977) - u remasterizovanoj verziji, one boje još više dolaze do izražaja...

NGboo wrote: ↑Suspiria (1977) - u remasterizovanoj verziji, one boje još više dolaze do izražaja...

Mogao bih da obnovim Suspiriju...ali ima toliko drugih filmova na listi za gledanje.

ja gledam samo ono što mi se gleda
dosegnuo sam nirvanu
suspiriu sam ima već reprizirao... sad sam skinuo the beyond deep red phenomena i jos pojedini oror